Dijabetes i kandida
Dijabetes je stanje u kom je povišen nivo šećera u krvi. Insulin je hormon koji proizvodi pankraes i koji je odgovoran za regulaciju nivoa glukoze u organizmu. Potoje dijabetesa tip 1 i dijabetes tip 2.
Dijagnoza dijabetesa tip 1 se najčešće dijagnostikuje kod dece, kao autoimuna pojava, dok se tip 2 prvenstveno javlja kod odraslih zbog načina života, ishrane, stresa i drugih faktora. Tip 2 je mnogo češći oblik dijabetesa.
Kod osoba obolelih od dijabetesa ili sa insulinskom rezistencijom, kandida je veoma čest problem. Gotovo uvek nakon korišćenja antibiotika, javlja se gljivična infekcija.
Zapravo, osobe obolele od dijabetesa imaju više šećera u krvi, što pogoduje razvoju kandide koja se u takvoj sredini širi velikom brzinom.
Od uvođenja antibiotika 1940. godine, učestalost i prevencija dijabetesa, kao i pojava kandide su u stalnom porastu. Dijabetes je postao vodeći uzrok smrti među različitim etničkim grupama i vodeći uzrok smrti u SAD. Širom sveta, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, preko 347 miliona ljudi boluje od dijabetesa i oko 3,5 miliona umre od te dijagnoze. (izvor: www.candidaplan.com)
Da li kandida izaziva dijabetes?
Kandida utiče na telo tako što luči enzim pod nazivom The secreted aspartyl proteinases (Saps). Sokovi koji se luče u organizmu, šire se telom i izazivaju štetu. Istraživanja Univerziteta Kalifornije u San Dijegu pokazala su da proizvodnja ovih enzima može izazvati insulinsku rezistenciju, loš imuni sistem i hipertenziju (visok krvni pritisak). Insulin pričvršćuje receptore u ćelijama koji onda aktiviraju apsorpciju šećera iz krvi. Međutim, ovi enzimi odsecaju receptore na ćelijama što izaziva rast šećera u krvi.
Ministarstvo nauke i tehnologije na Tajvanu je sprovelo studiju o uticaju The secreted aspartyl proteinases (Saps) na održavanje Candide Albicans (Kandida). Ova studije je pokazala da neki od enzima SAP6 pokazuje značajnu ulogu u održavanju površinskih ćelija kandide. (izvor: www.jbiomedsci.com)
Kandida i osobe sa dijabetesom
Osobe obolele od dijabetesa imaju veći problem sa gljivičnim infekcijama, tačnije infekcijom kadidom. Višak šećera koji se kod njih javlja je odlična podloga za brz razvoj kandide. Kandida takođe ima veliki uticaj i na strukturu i oštećenja crevne flore, pankraesa i jetre, a oni regulišu nivo šećera u krvi.
Sposobnost tela da eliminiše kandidu je delom zasnovana na efikasnosti belih krvnih zrnaca. Visoki ili niski nivo glukoze u krvi smanjuje efikasnost rada belih krvnih zrnaca. Samim tim kandida je u stalnoj neravnoteži u organizmu.
Dijabetes i kandida su bez sumnje u vezi. Efikasno rešavanje jednog problema drži drugi problem pod kontrolom. Ishrana je ključna u prevenciji, ali se svaka pojava kandide treba rešavati lekovima i/ili pomoćnim lekovitim sredstvima.