Kako odabrati odgovarajući zaštitni faktor kreme za sunčanje?
Facebooktwittergoogle_pluspinterestinstagram

Šta znači SPF?

SPF je skraćenica od Sun protection factor – faktor zaštite od sunca i predstavlja stepen zaštite pre svega od štetnih UVB zraka jer ovi zraci izazivaju opekotine nakon dužeg izlaganja suncu.

SPF je broj koji predstavlja odnos između količine UV zračenja koja dovodi do pojave eritema kod zaštićene kože i doze UV zračenja koja rezultira pojavom eritema bez zaštite kože.

Šta to u praksi znači? To bi značilo da ako vam inače treba 10 minuta da dobijete opekotine, uz faktor 30, to trajanje se teorijski povećava na 300 minuta ili 5 sati, što ipak nije tako. Svi zaštitni faktori, posebno ukoliko se kvasite štite kožu od 2 do dva i po sata.

SPF se obeležava brojevima od 1-60, s tim da se adekvatnom zaštitom smatraju proizvodi uglavnom od SPF 15 do SPF 50. SPF ne daje jasnu zaštitu kože od štetnih UVA zraka. Proizvodi u Evropi moraju biti jasno označeni koliki je SPF, ali ne postoji jasno iskazana zaštita od UVA zračenja. Zato su regulatorna evropska tela propisala da se proizvodi mogu naći na tržištu, samo ako imaju i UVA i UVB zaštitu od sunca.

UVA upisano u krugu, na pakovanju sredstva za zaštitu od sunca je znak da proizvod štiti i od UVA zračenja. Pored kruga, proizvod bi trebao da bude obeležen i zvezdicom (*) pored koje bi pisao stepen zaštite od 1-4.

Određivanje nivoa SPF

Niska zaštita – SPF manji od 15
Srednja zaštita – SPF između 15 i 29
Visoka zaštita – SPF između 30 i 50
Veoma visoka zaštita – SPF preko 50 ili označen samo kao 50+

Koji god zaštitni faktor da koristite, efekat blokiranja sunčevih zraka je maksimalno 2 sata, a nakon toga se mora ponoviti nanošenje sredstva za zaštitu od sunca.

UVB ima određeni nivo zračenja koji proizvodi crvenilo kože, ali nije samo on odgovoran za oštećenja kože. UVA zraci su odgovorni za fotostarenje kože, a i jedno i drugo zračenje za posedicu može imati pojavu melanoma.
Izvor: www.medicalnewstoday.com

SPF faktor

Uticaj sunca na izgled kože

Izloženost sunčevim zracima dovodi do preranog starenja kože – fotostarenje, a u ozbiljnoj fazi i do melanoma (rak kože).
Do najvećeg oštećenja kože dovodi upravo izloženost sunčevim zracima. Ultraljubičasti zraci koji dovode do oštećenja kože su:

  • UVA (ultraljubičasti A) zraci utiču na duboke slojeve kože. Većina zraka koji dopiru do zemlje su UVA i oni nisu intenzivni kao UVB. Oni su konstantni tokom cele godine bez obzira na temperaturu i vremenske uslove, a prodiru i kroz staklo i oblake.
  • UVB (ultraljubičasti B) zraci su glavni uzrok opekotina od sunca. Oni uglavnom utiču na spoljne slojeve kože, a najintenzivniji su tokom letnjih meseci u periodu od 10-16h. Mogu se javiti opekotine na koži i tokom zimskih meseci na planinama ili mestima pod snegom. Sneg reflektuje zrake na kožu i lako se pojavljuju opekotine. Staklo filtrira većinu UVB zraka.
    Pročitajte više o borama i flekama na licu…

Da li veći zaštitni faktor bolje štiti kožu?

Dr Stiven Vong je član Udruženja protiv karcinoma kože i direktor kožne hirurgije i dermatologije u Memorijalnom Sloan-Ketering onkološkom centru u Basking Ridžu. On odgovara na pitanje da li veći zaštitni faktor uvek bolje štiti kožu i koji zaštitni faktor je nabolje izabrati:
”U teroriji, krema sa višim zaštinim faktorom bi trebala da koži pruži bolju zaštitu od štetnog ultraljubičastog zračenja, koji je u najvećoj meri povezan sa rakom kože, kao i njenim preranim starenjem i preranim oštećenjem oka, ali u praksi, odgovor nije tako jednostavan.
Viši SPF može da pomogne, jer na primer SPF 15 blokira 93% UVB zraka, dok SPF 30 blokira skoro 97% UVB zraka. Osim toga, veće vrednosti SPF nude sigurnosnu rezervu jer ljudi uglavnom ne mažu dovoljno često kremu dok borave na suncu. Da bi se ostvario pravi efekat kreme potrebno je naneti 2mg kreme za sunčanje po 1cm², međutim u praksi se pokazalo da potrošači nanose 0,5-1mg kreme po 1cm² i shodno tome ostvaruju efekat približno ⅓ obeležene vrednosti kreme.
Postoje i mane proizvoda sa veoma visokim zaštitnim faktorom. Prvo, zaštita koja se procenjuje sa faktorom SPF50 je samo 1% viša od SPF30 (98%), ali to se odnosi samo na UVB zaštitu. UVA zaštita ubrzava starenje kože i doprinosi da se pokrene rak kože. Visok SPF faktor doprinosi da koža ne može pocrveneti, ali bez UVA zaštite. Skrining pokazuje da ona i dalje dobija velike količine oštećenja kože od zračenja.
Proizvodi sa veoma visokim faktorom mogu da podstaknu pojedince da zanemare druge faktore ponašanja koji su važni za boravak na otvorenom, kao što su zaštitna odeća, pokrivena glava, boravak u hladovini. Proizvodi SPF50 često dovode u zabludu zbog lažnog osećaja sigurnosti jer time što izostaje crvenilo kože, potrošač misli da je potpuno zaštićen štetnog zračenja.”

”Ono što ja, kao doktor dermatologije, predlažem je da ne korisitite faktor manji od 30, ali ni veći od 50. Pored toga najvažnije je da ta krema sadrži i neki od sledećih sastojaka koji blokiraju štetno UVA zračenje: cink oksid, titanijum dioksid, avobenzon, ekamsul i oskibenzon”, ističe Dr Vong.

Izvor: www.skincancer.org
Pročitajte još:
Činjenice o sunčanju
Krema protiv fleka i pega

Save

Save

Save

Facebooktwittergoogle_pluspinterestinstagram

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *